У јулу 1935. Андрић је именован за руководиоца Политичког одјељења Министарства иностраних послова и тиме заузима трећу по реду позицију у хијерархији југословенске диполоматије. Сада су изнад њега само министар иностраних послова и његов замјеник. У Андрићеве задатке на новом положају сада спада и да даје инструкције посланствима Југославије у цијелом свијету према наредбама министра. У Београду се састаје са акредитованим амбасадорима и информише министра о овим разговорима. Код њега се спајају све нити југословенске спољне политике. За Андрића се 1937. године спрема још једно изенанђење, постаје замјеник министра иностраних послова. Када у септембру 1938. постаје јасно да заједница народа неће спријечити Хитлера да уграби и Чехословачку, Андрић се налази у Женеви у Друштву народа и извјештава: У овдашњој Чехословачкој делегацији влада потпуна депресија и несналажење. Имао сам дужи разговор са првим делегатом Чехословачке…Он сматра да је Чехословачка напуштена и издата, горко се жали на Француску и Совјетску Русију. Пад Чехословачке демонстрирао је влади у Београду да не може да рачуна на озбиљну помоћ из Париза и Лондона у случају њемачке или италијанске агресије.
Литература:
- “У пожару светова”, Михаел Мартенс, Лагуна, Београд 2020.