У октобру 1974. Андрић заједно са повратником из егзила Милошем Црњанским, Мешом Селимовићем и још неколико других аутора учествује у књижевном матинеу у Народном позоришту у Београду. Чак је спреман да чита дијелове својих текстoва. То ће му бити посљедњи јавни наступ. Посљедњи како тако нормалан дан његовог живота је 16. децембар 1974. године Према временској прогнози часописа Политике био је тмуран зимски дан пун ниских облака. Пада први снијег, Андрић одлази на своју уобичајену пријеподневну шетњу. Због ружног времена и зато што се не осјећа добро не одлази у иначе уобичајену другу шетњу. Након што је доживио, према извјештају љекара мождану емболију, још скоро три мјесеца тијело ће живјети. Дана 13. марта 1975. у 1.15 ујутру Андрићево срце престаје да куца.
Литература:
- “У пожару светова”, Михаел Мартенс, Лагуна, Београд 2020.