У овој рубрици смо писали о улицама, њиховим називима и личностима чија имена улице носе. Писали смо о споменицима културе вишеградских улица. Објављивали смо овдје и текстове из старих новина и часописа. У прошлом и наредним бројевима, у овој рубрици ћемо писати о зачецима и развоју школства у Вишеграду и вишеградском крају
Прва основна школа у Вишеграду отворена је 1880. године. Те године Земаљска влада у Сарајеву донијела је »Провизорну инструкцију«, која је садржала елементарна упутства за рад у учионицама, а 1881. године је дат преглед школа у Босни и Херцеговини. У списку народних школа налазила се и основна школа у Вишеграду.
Школа је била смјештена у приватној згради, на лијевој обали потока Смидан, који тече кроз насеље Мегдан и улијева се у Дрину. Настава се изводила под веома тешким условима, јер просторија није одговарала хигијенским и педагошким захтјевима. Учионица се налазила на приземљу дотрајале и мемљиве зграде са веома оскудним намјештајем и училима. Школу је похађало највише 20 до 30 ученика. У школи су родитељи слали већином мушку дјецу, а женску дјецу не треба просвјећивати.
Након отварања школе поставило се питање наставничког кадра, јер су готово у свим већим мјестима у Босни и Херцеговини биле отворене основне школе. Наставници из Хрватске су нерадо долазили у Босну, а учитеље Српских школа Земаљска влада је избјегавала да прими у своје школе, зато је одлучила да у новоотворене школе постави подофицире који су учествовали у окупацији Босне и Херцеговине. Од школске спреме довољно је била писменост и познавање српско-хрватског језика. За првог учитеља у новоотвореној школи у Вишеграду је постављен подофицир Марић. О његовој биографији скоро се ништа не зна, једино да је дошао са аустро-угарском војском 4. октобра 1878. године. У школи је радио као учитељ првих година окупације, односно до укидања ове школе и изградње нове школске зграде, када напушта учитељски позив и прима се за грунтовничара.
Увиђајући да се рад у новоотворенимшколама слабо одвија услед недостатка одговарајућих школских просторија и намјештаја. Земаљска влада у Сарајеву издаје наредбу бр. 23.478/II од 1884. године којом се прописује начин градње школских зграда. За сваку зграду требало је, према владиним упутствима, израдити план, водећи рачуна о положају, околини, учионицама, освјетљењу и др.
Прва школска зграда у Вишеграду – 1884. године
Придржавајући се наредбе Земаљске владе, општинске власти у Вишеграду ријеше да саграде нову школу – школску зграду у Вишеграду, која би одговарала постављеним захтјевима. Као најповољније мјесто за школу узето је земљиште са десне стране ријеке Рзава у непосредној близини старог дрвеног моста. Зграда се почела градити 1884. године, а трошкове изградње, углавном, је сносила држава, а општина обезбједила дрвену грађу, радну снагу и други материјал. Изградња се одвијала брзим темпом, тако да је за шест мјесеци, тј. 1885. године, саграђена нова школа на два спрата. За изградњу је утрошено око 20.000 круна.
Вишеград је добио нову школску зграду која је у оно вријеме одговарала педагошким захтјевима, што значи да је грађена по угледу на напредне европске земље. Други разлог је био чисто политички, јер се Вишеград налази близу границе према Србији, па су хтјели да докажу како аустријске власти воде рачуна о просвјећивању и школовању народа којег су покорили, с цињем да би лакше њима управљали и успјешније припремили анексију Босне и Херцеговине.
Земаљска влада у Сарајеву својом наредбом број: 29989 од 1. децембра1885. да се државне основне школе званично називају »Народне основне школе«. У објашњењу се каже да израз »народна« означава појам опћенитости. На основу ове одредбе и школа у Вишеграду званично се називала »Народна основна школа«.
Убрзо се показало да највећи број подофицира није способан да ради у школама, због тога их је Влада вратила у своје јединице, па је Земаљска влада била присиљена да предузме мјере за школовање учитељског кадра. Године 1882. у Сарајеву је основан трогодишњни курс, а 1886. године отвара учитељску школу у Сарајеву.
У новоотвореној школи у Вишеграду, послије њезиног завршетка 1885. године радио је као учитељ Саханија, са још једним другом, чије је име непознато. То су највјероватније били учитељи из групе првих матураната учитељске школе. Аустријске власти поставиле су их као намјенске учитеље да раде у Народној основној школи у Вишеграду.
У почетку школске 1885/6. године у школу су се уписивала дјеца већином из града, а из околине може се рећи није их ни било. При упису се није водило рачуна о годинама старости ученика, па су уписивана дјеца између 6 – 12 година. Школу је највише похађало 50 ученика. Школска године је почињала 1. септрембра, а завршавала се крајем јуна сљедеће године. Настава је била двократна од 8 до 12 и од 14 до 16 сати.
Од 1886. па до 1910. године у школи су радили учитељи: Љубомир Поповић, Идриз Абдулаховић, Осман Даиџић, Драгиња Трипковић, Јово Пржуљ, Мехмед Козо и Мустафа Капетановић. Од поменутих учитеља најдуже времена је остао у школи Љубомир Поповић, јер је био Вишеграђанин. Он је био учитељ књижевнику и нобеловцу Иви Андрићу.
Приредио:
Ђоко РАЖНАТОВИЋ
Преузето из Вишеградских новина,
ГОДИНА V, БРОЈ 44-45., АВГУСТ – СЕПТЕМБАР 1985. ГОДИНЕ