Трст
Након само годину дана у Румунији, у новембру 1922. Андрић је премјештен у Генерални конзулат Југославије у Трсту. Овога пута није било на сопствену жељу. Никола Пашић, српски премијер из времена Балкасних ратова и Великог рата постаје југословенски министар иностраних послова и лично инсистира да Андрић што је брже могуће оде у Трст гдје потребан млад чиновник његовог ранга. У децембру 1922. Андрић се јавља на нови задатак. У своју биљежницу пише о свом новом мјесту службе. У Трсту се осјећа близина Турске, долазе људи у широким чакширама које нису везане на кољенима, у чарапама, са обнаженим дијелом бутина, са шеширом који има две стопе у пречнику и горњи дио дубине палца. Они су лијепи, окретни и лаки. Разговарао сам са петорицом или шесторицом, платио им пунч, то су љубазни полудивљаци, али њихови чамци врашки заударају на ужегло уље, њихов језик је непрекидна поезија…
У Трсту Андрић по наредбни из Београда мора накнадно да полаже испит за дипломатску службу. То успијева без потешкоћа, али му се здравље погоршава с тога му љекар савјетује да се клони тршћанске климе. У јануару 1923. послије само два мјесеца Андрић напушта Трст. Срећом премјестиће ме у Грац. Око 1. фебруара полазим тамо, сам не знам да ли у Конзулат или у какав санаториј. За сад марљиво кашљем.
Грац
На службовање у Аустрију, Андрић долази 1923. године. Својој пријатељици Зденки Марковић, пише већ двије седмице након што ступа у службу. Град сам по себи је лијеп, али жалостан, па каткад ми се чини да сам по други пут интериран. Храна је лоша. Можда ће и здравње бити боље. Између службе и стана у Мерангасе 24, он сво слободно вријеме проводи пишући приче, док га опет није схрвала болест и због тога пар мјесеци одлази на боловање. По новом југословенском чиновничком закону из јула 1923., за високу дипломатску службу неопходне су завршене универзитетске студије. Као и многи из његове генерације којима је рат покварио планове, Андрић не испуњава овај предуслов те је због тога отпуштен 31. децембра 1923. Међутим Владислав Будисављевић, југословеснки конзул у Грацу се залаже за Андрића. Иако отпуштање из службе по закону остаје на снази, Андрић добија ново запослење као обичан писар у конзулату, а у међувремену у Грацу пише докторску дисертацију како би стекао услове за поновно заослење. Послије прекинутих студија у Кракову, он у јуну 1924. године постаје dr phil. Иво Андрић, одбранивши своју дистертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине.“ Само неколико дана након одбране доктората, Андрић у Министарству иностраних дјела подноси захтјев: Говорим и пишем француски, њемачки и италијански, осим тога говорим и читам румуњски, руски, пољски и чешки. Дне 13. јуна 1924., ја пошто сам предао докторску тезу и са одличним успјехом положио све прописане испите, постигао докторат овдашњег Универзитета и тако стекао квалификацију за чиновника I категорије. На основу свега тога молим Министарство да би ме изволело вратити на мој првотни положај и поставити за вицеконзула II класе при Краљевском Конзулату у Грацу. У октобру 1924. године он је опозван из Граца и премјештен у Министарство у Београду.
Литература:
- “У пожару светова”, Михаел Мартенс, Лагуна, Београд 2020.