Марсељ и Париз
У новембру 1926. Андрић добија премјештај у Марсељ, пар седмица након повратка из Трста у ком је био као члан истражне комисије Министарства иностраниох послова, након што је тамошњи југословенски конзул опљачкао благајну и побјегао. Пише о својој марсељској монотонији у којој дане проводи између куће, канцеларије и каване. Дању сам у канцеларији, а увече читам све што ми дође под руку. Пошто га занимају извјештаји дипломате Пјера Давида, француског конзула у Босни од 1806. до 1815. Андрић тражи премјештај у Париз како би могао подробније да истражује у архивима. Од јануара 1928. главни град Француске му је ново мјесто службе, и наредних мјесеци сво вријеме које му је на располагању проводи у архивима. Крајем априла новим указом бива премјештен у југословеснко посланство у Мадрид, које је поред Шпаније надлежно и за Португал.
Шпанија
У мају 1928. када Андрић ступа на положај првог секретара југословенског посланства у Шпанији, читав Мадрид је у грозници због Гоје. Поводм стоте годишњице његове смрти, музеј Прадо приказује највећу изложбу до тада. Андрић у слободно вријеме обилази изложбу и интересује се за умјетника и набавља све што се у Мадриду може добити од биографске литературе славног сликара. Пише два текста о Гоји, у првом који објављује 1929. пише: Гоја вас понесе, запрепасти, устраши и одушеви. И ви одете, пролазите светом и музејима, али Гоју нећете моћи ниикада да заборавите. Овај текст потписује псеудонимом Р.Р., док други текст који излази 1935. године Андрић издаје под пуним именом. Први пут у својој дипломатској каријери руководи посланством у иностранству, макар само привремено. Југословеснком амбасадору у Мадриду Јосипу Смодлаку је ово посљедња мисија, а Андрић је послије више унапријеђења сљедећи југословенски дипломата по рангу и он од љета 1928. до прољећа 1929. преузима амбасаду као отправник послова. Смодлака карактерише Андрића као срдачног и колегијалног и према публици љубазног и предусретљивог, али истовремено и отменог и као узорно лојалног, послушног и суздржаног према старијима. Андрић би увијек био апсолутно дискретан, политички савршено инофрмисан, широко образован, језички окретан и у опхођењу наоружан најбољим манирима. Оваквом дипломати би се и трајно могло повјерити руководство стране мисије.
Литература:
- “У пожару светова”, Михаел Мартенс, Лагуна, Београд 2020.